Sa turnira iz Križevaca u Hrvatskoj veterani rukometa, višečlana eksepedicija iz Zrenjanina, donela je veoma lepe utiske. Ekipe su bile iz Tuzle, Našica, Pule, Metkovića, Zagreba, Škofje loke, Novog sada, Subotice i drugih gradova drage nam nekad Jugoslavije .
Zrenjanincima je za malo izmaklo mesto pobednika turnira, tri utakmice su pobedili i jednu izgubili. Naravno rezultat je bio u drugom planu a druženje sa bivšom i sadašnjom braćom na prvom mestu.
Križevčani su bili fenomenalni domaćini, ističe Aleksandar Djurišić, jedan iz zrenjaninske čuvene škole rukometa i član ove sportsko mirovne misije. Mnogi su se sa strahopoštovanjem raspitivali za Proleter i pominjali finale iz 91. sa Barselonom u KEŠ-a . Danas su druga vremena i mi, kao i oni, maštamo da se vratimo u blistavu prošlost od pre 30 godina. Takodje veterani iz Metkovića i Imotskog, nekadašnji člnovi čuvene Torcide i navijači splitskog Hajduka raspitivali su se o Proleteru i Indiansimaa a neko je u šali dobacio da očigledno ima tu još nekih neraščišćenih računa . Mnogi medju učesniima ovog turnira su danas uspešni u svom poslu, direktori, biznismeni, gradonačelnici, ali ono što je najbitnije svi su ostali dobri ljudi, Neki od njih kada dodju u Zrenjanin, obavezno navrate u kafe Vremeplov kod Daneta, jer se nadaju da će baš tu sresti nekog dragog prijatelja sa sportskih terena.
Na putu za Hrvatsku i nazad ka Srbiji , tužan utisak ostavljaju skoro prazna hrvatska i vojvodjanska sela, koja poput geta i nekog spomenika, podsećaju da se tu nekad davnih 80. tih sve orilo od života. Opčinjeni tim utiskom, svako sa svojim mislima, članovi sportsko mirovne ekspedicije plovili su kombijem ka Zrenjaninu auto putem “Bratsva i jedinstva ” dok su sa zvučnika odjekivali taktovi legendarne pesme iz ” Zlatnog doba 80.-tih:
Domovina naša je rodila
Hiljade i hiljade junaka
Jedan od tih delija
To je moj komšija AvdijaNije bio on niti bombaš
Nije bio on niti sportista
Sve što je imao od oružja
To su srce, ruke i lopataZemlja je bila srušena
Valjalo se dizati iz pepela
Radio je tada Avdija
K o što radi deset armija Jednog je dana, 23. oktobra
Zlatna značka udarna
Zasjala na njegovim grudima Dugo će se sjećati Avdija
Tog jesenjeg podneva
Dugo će se sjećati
Riječi jednog od drugova: “Ti si naš ponos, Avdija,
Ti si naš ponos k o zastava”
Našla se i slika njegova
Usred fabričkih novina Njegov je dan udaran
A njegov san je
Hiljadu tona za jedan dan Dođoše nova vremena
Izgubi se negdje Avdija
Zaboravili smo svi na njega
Imamo dovoljno bagera Samo ponekad
Pred prvi maj
Zovne ga direktor osnovne
Da uveliča proslave
Priča anegdote i podvige Tog dana Avdija
Pokupi plakete i ordenje
U okičenom razredu
Počasno mjesto zauzme Prije nego pred klince izađe
Koju ljutu popije
Kao pjesnik što ne vjeruje
U vlastite stihove Njegov je dan… Zabranjeno pušenje Srce, ruke i lopata |
Pripremio. S. Sokolov
