OD STENESA DO OLIMPIJADE U TOKIJU – INTERVJU O ŽIVOTNOM PUTU LEVAJCA – PROROČANSTVO iz 1999. g SE OBISTINILO


 

Zrenjaninac je juče za Srbiju izborio plasman na olimpijske igre u Tokiju ove godine. Kada je Srdjan Eremić daleke 1999. g tokom bombardovanja rekao da bi svi trebalo da igramo, treniramo i radimo kako bi neko od nas izborio plasman na Olimpijadu, ta ideja je ozbiljno shvaćena, i Neša Stevanov i Stevica  Sokolov su tada osnovali stk Stenes, da bi par godina kasnije Dmitar Majstorović preuzeo klub, napravio sportsko čudo od kluba  i doneo u narednih 20 godina, 6 titiula prvaka države Zrenjaninu.  Malo ko je verovao tada da će se Srkijevo proročanstvo ostvariti za dve decenije i Zrenjanin izboriti plasman na Olimpijadu. Kruna celokupnog sportskog truda kulminirala je juče kada je  izborena olimpijska viza za Tokijo.

Dimitrije Levajac izrastao je u heroja Srbije. Osamnaestogodišnjak je doneo odlučujuću pobedu i odveo Srbiju  u loptaškom sportu u OLIMPIJKSI TOKIJO. Uprava i saigrači su verovali da se u  ovom tinejdžeru krije talenat koji vodi na Olimpijadu, kada je kao  igrač Stenesa postao šampion Srbije  u pojedinačnoj konkurenciji marta prošle godine.

 

IMG_20190614_120413-1-363x272 OD STENESA DO OLIMPIJADE U TOKIJU -  INTERVJU O ŽIVOTNOM PUTU LEVAJCA -  PROROČANSTVO iz 1999. g  SE OBISTINILO
Na slici Levajac pored svoje profesorice Ruskog, načelnice Okruga i školske drugarice

Srbija je na kvalifikacionom turniru u Gondomaru igrala kao 27. nosilac, a prvo je pobedila Austriju rezultatom 3:2, da bi isto učinila i protiv Hong Konga, 10. po redu na listi favorita za plasman na Olimpijske igre.

U oba susreta, poslednji poen našoj reprezentaciji doneo je Levajac, mladi Zrenjaninac je u odlučujućem meču protiv Hong Konga pobedio Vong Čunga, 19. stonotenisera sveta i ostvario svoj, ali  i san mnogih sportskih generacija u igri s loptom na obalama grada na Begeju.

Evo kako Dimitrije Levajac inače odličan i uspešan učenik opisuje svoj dosadašnji životni put:
 Rodjen je u Banja Luci 2001.
U Moskvi  sam završio 9 razreda što je kod njih kao osnovna škola. Kad sam se preselio u Zrenjanin svakako je odluka bila da se upiše Gimnazija jer je to najkvalitetnija škola. Upisao sam odmah treći razred Gimnazije što je po programu ekvivalentno 10 razredu u Rusiji. Može se reći da je najviše uticalo da upišem Gimnaziju to što su u mojoj porodici svi zavrsili Gimnaziju, a deda mi je predavao u banjaluckoj Gimnaziji srpski jezik i književnost 40 godina.
U skoli su mi definitivno najveci uspesi sto sam bio prvi na republickom takmicenju iz ruskog protekle skolske godine, a iskreno meni najdrazi uspeh u školi jeste što sam u 9. razredu u Rusiji na takmičenju iz matematike uzeo 3. nagradu u Moskvi.
Počeo sam da igram stoni tenis tako sto sam sa 5 godina otišao kod oftalmologa i on je preporucio da treniram neki sport gde je loptica mala i brza poput tenisa ili stonog tenisa. Jedan od prvih uspeha jeste da sam sa 10 godina postao prvak Moskve u svojoj uzrasnoj kategoriji. Posle toga sam dobio zabranu igranja u Rusiji i tad sam se više osvrnuo prema Srbiji.)
 Iskreno najveća podrška mi je porodica. Što se tiče škole tu je mama glavna, a sto se tiče sporta tu mi je tata pomogao na sve moguće načine. On mi je i trener, i psiholog, i menadzer, može se reći sve od jednom.
Sto se tice tiče omiljenih predmeta tu je samo jedan predmet to je matematika. Ljubav prema matematici je kod mene probudila moja prva učiteljica u Rusiji, Irina Vladimirovna Hromova, koja je inace dobila dva puta nagradu od Putina kao učiitelj godine. Sto se tiče Gimnazije izdvojio bi nekoliko profesora. To su moja razredna, Lolita Uzelac, profesor matematike, Goran Manigoda, i naravno profesorka ruskog, Irina Ubović.
Treneri su kod mene posebna priča pošto sam ih imao izuzetno puno u dosadašnjoj karijeri. Moj prvi trener je bio ključni za ovo gde sam sad. On me je naucio kako da uživam u ovom sportu koji sad i mislim da je on najviše zaslužan za sve moje uspehe. Ali sam ja izuzetno mnogo trenera prosao i kod mene je kljucno da me trener dobro upozna da bi mogao s njim da funkcionisem dobro na terenu.
Verovatno da su mi najveci uzori i inspiracija u sportu svi vrhunski sportisti posto se oni neverovatno puno zalažu i daju uvek svoj maksimum ali dvojicu bih izdvojio. To su Novak Djokovic i Kristiano Ronaldo. Oni su ostavili na mene najveći utisak. Ali mislim da to što važi za sport, važi i za sve ostalo u životu.
Savetovao bi svim mladjim generacijama da u svom životu: prvo, uvek slušaju svoje roditelje, drugo, da nikad ne obraćaju pažnju na zle jezike i još bi dodao da bi trebali u svom zivotu da budu maksimalno pozitivni jer se ništa ne rešava na silu.
Sto se tiče vremena koje provodim za učenje, ono zavisi od perioda godine i predmeta koji treba da naučim, tu nema nekog pravila.
Trudim se da posvećujem sto više vremena treninzima ali za sad ne uspevam da se posvetim više od 2-3 sata dnevno. Ali od ovog leta krećem da podižem vreme treninga na 4,5,6 sati dnevno.
Život u Moskvi je izuzetno naporan i težak. Slabo se ima vremena za odmor. Sve u svemu jak tempo. Ali pored svega toga Moskva je izuzetno lepa i to je moj grad broj jedan posto sam izuzetno emocionalno vezan za taj grad.
Iskreno najveca mi je razlika u odnosu ljudi. U Srbiji su ljudi opusteniji, druzeljubniji, prijatniji nego u Rusiji tamo su sto se tice toga rusi malo hladniji i zatvoreniji. Ali ja volim vise zivot tamo iz razloga sto ima vise prilika nego ovde.
Pored ruskog i srpskog pricam i ucim engleski.
Nemam neki odredjeni hobi. Moze se reci da su mi hobi svi sportovi sa loptom naravno pored stonog tenisa. Serije slabo gledam, ali zato dosta gledam filmova, omiljeni film mi je “Lajanje na zvezde”, od knjiga mi se najvise svidja knjiga “Kad su cvetale tikve”. Verovatno pored mojih omiljenih gradova Moskve i Banje Luke najveci utisak na mene je ostavio Porto. Taj grad jednostavno ima dušu, ima nesto svoje privlači, neku toplinu i druželjubivost. Sto se tiče izlazaka najčešće izlazim sa drugarima iz razreda. Ali ponekad se okupi i ekipa stonotenisera. Pa malo kombinujem izmedju ta dva društva.
Pa pre svega planiram da upišem Fakultet organizacionih nauka u Beogradu. Ali bi ostao da zivim i dalje u Zrenjaninu i više bi se posvetio sportu, a fakultet bi studirao vanredno. I iskreno se nadam da cu jednog dana uspeti da zaigram na visokom nivou u inostranstvu.
Ovaj intervju mladi Levajac je za Gradski press centar dao u junu 2019.

S. Sokolov