IMA NADE ZA ZRENJANINSKI FUDBAL, AKO SE INTELEKTUALCI UKLJUČE U MENADŽMENT


Proteklog vikenda odigrana je  derbi utakmica izmedju zrenjaninskog  Radničkog i Vršca,  dve prvoplasirane omladinske ekipe Vojvodjanske lige jug , završena je rezultatom 0:0. Na prvi pogled, ( što bi Danica rekla OBIČNA UTAKMICA) ali nije tako. Naime dan pred ovu utakmicu došla mi je ćerka iz škole – prvi razred Gimnazije i onako usput rekla da im je razredna, profesorica srpskog jezika i književnosti sugerisala da bi trebalo da sutra idu na stadion kraj Skrobare i najvijanjem i prisustvom podrže druga iz razreda koji je nastupio na toj utakmici. Ova rečenica me je više nego pozitivno pogodila i ganula jer sam se setio knjige obaveštenja koja je pre 30 i više godina takodje kružila zrenjaninskom Gimnazijom i pozivala nas učenike da idemo na stadion i podržimo našeg Gimnazijalca Iliju Ivića koji je tada sa brojem 11 debitovao u dresu Proletera pred punim tribinama.  Zato je ova utakmica od proteklog vikenda bitna za mene kao dugogodišnjeg fudbalskog analitačara, koji je bio tog nedeljnog sunčanog popodneva na stadionu Proletera i gledao sa ostalim Gimnazijalcima Iliju Ivića. Danas Proletera više nema zaslugom nestručnih ljudi, ali živeće ovaj narod , fudbal i grad i bez zlonamernih ljudi koji su privremeno ugasili zrenjaninsku najsvetliju sportsku svetinju. Ovi dečaci koji su nastupali proteklog vikenda uz podršku svoj školskih drugara u drugarica na tribinama, imaće 2047. godine oko 45 godina, a nadam se da će se na 100 godina od osnivanja Proletera igrati evropski fudbal na stadionu u Karadjordjevom parku, po čistom vazduhu i da će se piti voda sa česme u poluvremenu utakmice. Naravno