dr Sanja Đurin: U proseku se u Srbiji dnevno registruje 61 osoba obolela od akutnog koronarnog sindroma


 

Izjava dr Sanje Đurin – kardiologa, načelnice Internog odeljenja Opšte bolnice
Zrenjanin:

Svetski dan se od 2000. godine obeležava 29. septembra. Cilj je da se tog dana čovečanstvo informiše o
tome da su bolesti srca i krvih sudova vodeći uzrok smrti. Cele godine radimo na smanjenu
promenljivih faktora rizika kao što su loša ishrana i gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost,
hipertenzija, dijabetes. Na današnji dan podvlačimo crtu i sumiramo prošlogodišnje rezultate u
smislu smanjenja faktora rizika. Međutim svetska ali i lokalna statistika su poražavajući.
Svake godine u svetu oko 18 miliona ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti a procenjuje se da će taj
broj porastiti do 2030.god. na 23 miliona.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut za 2018.god.od KVB u Srbiji je umrlo 52663 osobe.
Srce je čak 52% uzrok smrti a od toga najčešće akutni koronarni sindrom. U proseku se u Srbiji
dnevno registruje 61 osoba obolela od akutnog koronarnog sindroma a umire 13 osoba.
Hipertenziju u Srbiji ima 47,5% a u svetu ima oko milijarda hipertoničara a procenjuje se da će ovim
tempom oboljevanja do 2025.god. biti 1,56 milijrdi obolelih.
Pušači imaju dva do tri puta veći rizik od oboljevanja od KVB, a rizik je još veći ukoliko je osoba počela da
puši pre 16.godine,što danas i nije tako retko. Tek nakon 15 god od prestanka pušenja rizik se
izjednačuje sa rizikom nepušača.
Osobe koje su fizički neaktivne imaju 20-30% veći rizik od svih uzroka smrti u odosu na one koji koji samo
30 minuta dnevno 3-4x nedeljno imaju fizičku aktivnost. U svetu je fizička neaktivnsot zastupljna
kod 30% stanovništva a kod nas čak 44%
Loša ishrana podrazumeva povećani unos zasićenih masti, trans masti, nizak unos voća i povrća i ribe.
Zabrinjavajuć je porast telesne težine u dečijem uzstu, što povećava rizik od nastanka srčanog i
moždanog udara pre 65.godine čak 3 do 4 puta
Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara sa fokusom na
zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje u više od 100 zemalja, među kojima smo i mi. Cilj akcije je
da se do 2025.god. broj srčanih smrti smanji za 25%. Ovo podrazumeva ozbiljnu aktivnost ne
samo zdravstvenih radnika, nego i svakog pojedinnca kao i društva u celini, kroz razne akcije kao
što su sveobuhvatna politika kontrole duvana i alkohola uvođenje poreza na hranu koja sadrži
transmasti uc ilju smanjenje potrošnje nezdravih namirnica, obezbeđivanje zdravih obroka za
decu u predškolskim i školskim ustanovama, izgradnja biciklističkih i pešački staza, rekreativnih
centara u zatvorenm i otvorenom prostoru u cilju povećanja fizčke aktivnsoti.