Srednjobanatski okrug već decenijama zajedno sa Južnobačkim, ima nejveću učestalost obolevanja od koronarne bolestiI – inafrtka srca I nestabilne angine pectoris, što je veoma zabrinjavajuće, započela je svoje izlaganje dr Slavenka Petković – Ćurić.
Redakcija: Kakva je situacija u drugim razvijenim zemljama  Evrope u poredjenju s nama?
dr Slavenka Petković – Ćurić: U  zemljama zapadne Evrope najveći uzrok oboljevanja su maligne bolesti, a kardiovaskularne bolesti

su na drugom mestu. Nazalost, u našem regionu  kardivaskularne bolesti su vodeći uzrok oboljevanja ali i smrti. Srbija, sa Ukrajinom i Rusijom je zemlja sa najvećom učsestalosću kardiovaskularnih bolesti.
Prema podacima Nacionalnog registra za akutni koronarni sidrom u Srbiji 51,7 % osoba umre od kardiovaskularnih bolesti..Vodeci uzrok je ishemijska bolest srca.
Najredje kardiovaskulrne bolesti su reumatske bolesti srca, 0.1 %, ali su znčajne i ishemijska bolest i ostale vaskularne bolesti. Hipertenzivna bolest srca 13,1% ,Ishemijske bolesti su od toga 17,4%, ostale bolesti srca 48,5 %.
Najdramatičnija je ishemijska bolest ,čije su kliničke manifestacije- aktuni infrakt miokrda, nestabilna angina, naprsana srčana smrt I ishemijska kardiomiopatija, stabilna angina pectoris,od ove godine hronicni koronarni sindrom koji obuhvata 6 novih entiteta.Od akutnog infarkta miokarda oboli oko 20000 ljudi u Srbiji , a smrtnost je 40,4 na 100000 .Kako su faktori rizika pod boljom kontrolom povećava se sa starenjem populacije ali I postojanjem komorbiditeta sve je česća I srčana slabost koja je sve učestaliji
uzrok smrti kod populacija starije od 60 godina

Naše stanovništvo je visokorizčno kada se

procenjuje kardiovaskularni rizik oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti  Faktori rizika za kardovaskularne
bolesti  su; 1.povišen krvni prtisak , 2. povišen sećer u krvi,
3, povišene masnoće u krvi, 3. gojaznost, 4 pušenje, 5. fizička nekativnost, 6.visok
nivo homocisteina u serumu .Nepromenljivi su : pol, godine života I nasledni faktor.
Upravo zbog saznaja o znacaju povisenog krvnog pritska kao nezavisvog faktora
rizika pre godinu dana su nove smernice lnasgeg urduzneja kardiologa izdale
novukategorizaciju pacijenatatnaosnovu koje se procenjnju mere i način lecenja
stnaovnistva o začaju prvencije na primanrnom nivou ali i sekundarne
prevencije.Neophodno je da se svakodnevno koriste sve mogućnosti edukacije I
infomrisanja o pravovremneoj dijagnostici I znacaju lečenja.Svakodnevna kontinuirana edukacija zdravstvenih
radnika I zdravstveno prosvećivanje I vaspitavanje stanovnistva o značaju korigovanja promenljivih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.
Sada već veliko kliničko iskustvo mi je  dalo saznanje da je zdrvstvena
prosvećenost pacijenata I stalno prosvećivanje o zdravstvenom stanju ,faktorima rizika za kardiovaskualrne bolesti najefikasniji ,ali I najjeftiniji način lečenja. Primarna prevencija je redovno odlaženje na godišnje preglede. Oni koji već imaju manifestaciju bolesti
moraju redovno da primenjju terapiju koja je propisana, redovno odlaze na češće kontrole.Za sve je važno merenje.prtiska a. najidealnija vredost za funkcionisanje organizma je  120/80 mmHg,

Tim naše ordinacije Sveti Serafim Sarovski čine izuzetni stručnjaci:
stalni konsultant asistent , dr sci med Aleksandra
Vulin ,kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici , dr Tatjana Crnogorac, internista na subspec. iz endokrinologije.
Diferencijlnu dijagnostiku I lečenje oboljenja disajnih puteva obavlja naš stalni konsultant dr Dragan Vličković. U ordinaciji se redovno radi spirometrijska analiza.
U našem timu je  još jedan izuzetan stručnjak , internista – hematolog dr Bojan Žeravica iz Novog Sada.